Keltski horoskop

Breza (24.12. – 20.1.)

Finoća breze je karakteristika Ijudi rođenih u ovom periodu. Ali jedna od karakteristika, kako drveta tako i njih, jeste njihova neverovatna izdržljivost; skromnost i čistoća. Lako se obnavljaju, baš kao što breza prva dobija lišće posle zimskog sivila. Ovi Ijudi obično znaju šta žele i istrajno teže ka svojim ciljevima. Pravi su radoholičari, i zbog svog realističnog pogleda na život, drugima mogu delovati neveselo. Imaju jak karakter i zbog svojih kvaliteta često idu daleko i uspevaju u svemu čega se prihvate. Međutim, privatno mogu ostati sami ili im se Ijubav i brak dese kasnije u životu. Njihova boja je bela, a njihova životinja je suri orao.

Breza (lat. Betula) je jedno od najprepoznatljivijih stabala na svetu, poznato po svojoj vitkoj figuri i beloj kori. Osim što je estetski privlačna, ona krije i mnoge fascinantne karakteristike:

• Prirodni papir i zaštita: Bela kora breze se Ijušti u tankim, horizontalnim slojevima koji podsećaju na papir. Ova kora je bogata smolama koje je čine otpornom na vlagu i truljenje, zbog čega su je Ijudi u prošlosti koristili za izradu posuda, krovnih pokrivača, pa čak i kanua.
• Šumski „čistač“ i pionir: Breza je poznata kao „pionirska vrsta“ jer se prva naseljava na opustošenim područjima ili nakon šumskih požara. Ona brzo raste i priprema tlo za druge, dugovečnije vrste drveća.
• Lekoviti sok iz stabla: Tokom ranog proleća, pre nego što listovi niknu, iz stabla breze se može sakupljati brezov sok. Ovaj blagi, osvežavajući napitak tradicionalno se koristi za jačanje organizma i detoksikaciju.
• Životni vek i visina: iako deluje nežno, breza može da naraste do 30 metara visine. U hladnim severnim predelima, poput Skandinavije, neka stabla mogu doživeti i preko 300 godina, mada je u našim krajevima taj vek obično kraći.
• Listovi breze imaju oblik romba ili srca, a u jesen poprimaju izrazito zlatnožutu boju, što je čini jednim od najlepših ukrasa parkova u tom periodu.
• Srodstvo sa lešnikom: Zanimljivo je da breza pripada porodici Betulaceae, što znači da su joj bliski rođaci lešnik, leska i grab.

Oskoruša (21.1. – 17.2.)

Prema irskoj legendi, prva žena je stvorena od oskoruše. Kada se plod ovog drveta preseče, nalazimo pentagram za koji se verovalo da štiti od zla. Ljudi koji potiču od oskoruše su prvenstveno humanisti, imaju visoke ideale i spremni su da pomognu čak i osobi koju ne poznaju. Donekle su revolucionarni i uvek spremni na promene, posebno ako se one tiču opšteg dobra. Vole svoju nezavisnost i misle svojom glavom. Individualisti su, pa ponekad imaju problema sa tradicijom ili autoritetom. Mogu biti ekscentrični i skloni su modernim partnerskim odnosima u kojima vlada jednakost. Njihova boja je siva, a njihova životinja je zeleni zmaj.

Oskoruša (Sorbus domestica) je drvo koje su naši preci izuzetno cenili, a danas je prava retkost u prirodi. Evo najzanimljivijih činjenica o ovoj “zaboravljenoj” voćki:

• Dugovečnost bez premca: Oskoruša može da živi više stotina godina, a smatra se jednim od najdugovečnijih listopadnih stabala na našim prostorima.
• Plod koji traži strpljenje: Plodovi su u početku vrlo opori i kiseli. Tek nakon prvih mrazeva ili dužeg stajanja (kada “ugnjile”), postaju mekani, slatki i ukusni.
• Carica Marija Terezija i oskoruša: Postoji predanje da je carica Marija Terezija izdala naredbu da svako seosko domaćinstvo mora posaditi barem jedno stablo oskoruše radi ishrane i leka.
• Izuzetno tvrdo drvo: Drvo oskoruše je jedno od najtvrđih u Evropi. Nekada se koristilo zaizradu najopterećenijih delova, poput zupčanika u mlinovima, vijaka za vinske prese i muzičkih instrumenata.
• Lekovita “bomba”: Plodovi su izuzetno bogati vitaminom C i A, a u narodnoj medicini su se najviše koristili za rešavanje stomačnih I crevnih problema.
• Otpornost: Ovo drvo je “čeličnog” zdravlja – odlično podnosi zagađen vazduh, sušu i veoma niske temperature, a retko ga napadaju bolesti i insekti.
• Prirodni prečistač: Smatra se odličnim prečistačem vazduha, zbog čega je idealna za sadnju u parkovima i gradskim sredinama.

Jasen (18.2. – 17.3.)

Kelti su koristili jasen za proricanje. Stavljali su ga ispod jastuka verujući da će izazvati proročke snove. Korenje jasena prodire duboko u zemlju, eliminišući svu ostalu vegetaciju oko sebe. Ljudi jasena imaju bogatu maštu, snove i vizije. Skloni su lutanju ali imaju odličnu intuiciju koja ih može odvesti na pravi put. Osetljivi su i često nadareni za umetnost ili samaritanske profesije. Ali istovremeno, podložni su uticajima, pa mogu biti nestabilni i teško im je da se suoče sa stvarnošću. Deluju meko; mirno i inteligentno. Ponekad im nedostaje samopouzdanja. Obično ne završe u braku. Njihova boja je zelena, a njihova životinja je morski konjic.

Jasen je fascinantno drvo koje spaja izdržljivost, mitologiju i praktičnu primenu u svakodnevnom životu. Evo najzanimljivijih činjenica o njemu:

• Rođak masline: lako na prvi pogled ne liče, jasen pripada porodici maslina (Oleaceae), što objašnjava njegovu otpornost I dugovečnost.
• Gori i kad je mokar: Jedna od najpoznatijih karakteristika jasena je da njegovo drvo odlično gori čak i kada je zeleno ili tek posečeno, zbog čega je oduvek bilo cenjeno kao ogrev.
• “Sveto drvo” i mitologija: U nordijskoj mitologiji, džinovski jasen Igdrasil predstavlja drvo sveta koje povezuje nebo, zemlju i podzemni svet. Stari Rimljani i Grci su ga takođe smatrali simbolom snage i dugovečnosti.
• Neverovatna elastičnost: Jasenovo drvo je izuzetno čvrsto, ali i veoma savitljivo. Zbog toga se tradicionalno koristi za izradu sportskih rekvizita poput bejzbol palica, teniskih reketa, lukova i strela, ali i alata poput sekira I krampova. Lekovita svojstva: Kora i listovi belog jasena koriste se u narodnoj medicini za ublažavanje tegoba poput reume i artritisa, kao I za čišćenje organizma.
• Duboki koreni: Vergilije je pisao da jasenovo korenje ide toliko duboko u zemlju koliko mu se grane pružaju u visinu, što mu omogućava stabilnost i pristup vodi. Nameštaj svetlih nijansi: U dizajnu enterijera, jasen je omiljen zbog svoje svetle boje i pravilnih tekstura, što prostor čini prozračnim i elegantnim.

Joha (crna joha) (18.3. – 14.4.)

Ljudi rođeni pod ovim keltskim astrološkim znakom spremni su da sami sebi utabaju put.  Oni su inicijatori i pokretači kada je u pitanju početak posla. Šarmantni su i lako sklapaju prijateljstva. Jova kao drvo ih opisuje kao nemirne i impulsivne ljude, uvek spremne da istražuju nove oblasti. Karakterišu ih hrabrost i energija, ali ponekad su impulsivni i nepromišljeni, odlučni da sve rade na svoj način. Veruju u sebe i znaju kada da rizikuju. Ne vole rasipanje, preziru površnost. Jednostavni su Ijudi, a u ljubavi se predaju potpuno i strastveno. Njihova boja je Ijubičasta, a njihova životinja je medved.

Joha (ili jova] je fascinantno drvo koje vekovima igra važnu ulogu u prirodi, mitologiji i industriji. Njene najzanimljivije karakteristike su:

• Drvo koje “krvari” : Najpoznatija zanimljivost vezana za johu je njena boja. lako je drvo prirodno svetlo, čim se poseče ili zareže, kora i unutrašnjost postaju intenzivno narandžasto-crveni, kao da drvo krvari. Zbog ove pojave, u starim evropskim narodnim verovanjima smatralo se da joha ima dušu ili da je povezana sa natprirodnim bićima.
• Čelična čvrstina pod vodom joha ima neverovatno svojstvo: pod vodom postaje tvrda poput kamena i praktično je neuništiva. Venecija: Veliki deo ovog grada izgrađen je na šipovima od jove.
• Upotreba: Od nje su se nekada pravili vodovodne cevi, ustave na kanalima i temelji za zgrade u močvarnim područjima.
• Ekološki “đubrištar” Joha je jedno od retkih drveća koje obogaćuje zemljište azotom. Zahvaljujući bakterijama koje žive u kvržicama na njenom korenu, ona “hvata” azot iz vazduha i pretvara ga u đubrivo, što omogućava drugim biljkama da bujaju u njenoj blizini.
• Muzikalno drvo : Zbog odličnih akustičnih svojstava i lagane strukture, joha je omiljeni materijal za izradu električnih gitara, poput čuvenog modela Fender Stratocaster. Takode se koristi za izradu flauta i drugih drvenih instrumenata.
• Prirodne boje i lečenje. Boja za tkanine: Od šišarki i kore jove dobija se crna boja koja se nekada masovno koristila za bojenje tekstila. Medicina: Bogata je taninima; pa se kora i listovi koriste kao čaj protiv upala desni, grla i stomačnih tegoba. Dimljenje mesa: Drvo jove je cenjeno kod gurmana jer daje specifičan, slatkast miris dimljenom mesu i ribi (naročito lososu). 6. Simbolika i mitologija U keltskoj mitologiji joha je simbol balansa i zaštite jer raste na granici vode i zemlje. Verovalo se da su vilenjaci posebno vezani za ovo drvo i da se kroz njegova stabla može ući u njihov svet.

Vrba (15.4. -12.5.)

Vrba je opuštena poput devojke sa dugom kosom. Kelti su od ovog drveta pravili lek za glavobolju. Ljudi rođeni u vreme vrbe teže tradicionalnim vrednostima, mirni su i mirno prolaze kroz život. Vole prirodu, svoju porodicu i sve što ih povezuje sa njom, a vole i materijalne stvari, pa su veliki Ijubitelji nekretnina. Obično se vezuju za voljenu osobu i to traje skoro celog života. Ako nemaju dobru materijalnu osnovu, osećaju se nesigurno. Zato pokušavaju da što pre obezbede sopstveni dom i udobnost koju veoma cene. Njihove boje su sve svetle nijanse, a životinja im je zec.

Vrba je jedno od najfascinantnijih stabala u našoj prirodi, poznata ne samo po svojoj lepoti pored reka, već i po neverovatnim medicinskim i magijskim svojstvima. Evo najzanimljivijih činjenica o vrbi:

• Preteča modernog aspirina. Kora vrbe sadrži salicin, koji se vekovima koristio za ublažavanje bolova i snižavanje temperature. Još je Hipokrat 400 godina pre nove ere preporučivao žvakanje kore vrbe trudnicama radi olakšavanja porođajnih bolova.
• Simbolika 9 : narodni običaji U srpskoj tradiciji vrba zauzima posebno mesto:Mistična moć: Veruje se da „đavo ne sme na vrbu“, pa se njene grančice koriste za zaštitu kuće od groma I zlih sila. Lazareva subota (Vrbica): Na ovaj praznik deca nose venciće od vrbe, a osvećene grancice se unose u domove radi blagoslova i zdravlja. Đurđevdan: Običaj je da se na ovaj dan pletu venci od vrbe kako bi se osigurala plodnost i napredak u domaćinstvu.
• Ekološki čuvar. Vrbe su pravi prirodni prečišćivači. Njihovo duboko korenje sprečava eroziju zemljišta duž obala, a sposobne su da filtriraju i prečišćavaju zagađene vode.
• Raznolikost i primena. Preko 400 vrsta: Od ogromnih belih vrba koje dostižu visinu preko 30 metara do patuljastih planinskih vrsta. Ekstremna savitljivost: Zbog svoje gipkosti, grane vrbe su vekovima glavni materijal za pletenje korpi i izradu baštenskog nameštaja. Brz rast: Vrba prva olista s proleća, što je čini simbolom buđenja prirode.
• Zanimljive razlike. Postoje tri najpoznatije vrste kod nas: Bela vrba: Prepoznatljiva po svetloj kori i često raste uz same reke. Žalosna vrba: Poznata po svojim dugim granama koje padaju ka zemlji. Crvena vrba: Ima crvenkastu koru i izuzetno gipke šibe idealne za košaraštvo.

Glog (13.5. – 9.6.)

Cvetovi gloga su korišćeni za ukrašavanje okoline tokom ceremonija poput venčanja, a verovalo se da ovo drvo doprinosi bogatstvu i prosperitetu. Od njega se može pripremiti čaj za borbu protiv depresije, lošeg apetita i loše cirkulacije. Kao i drvo, Ijudi sa glogom su žive prirode, uvek u pokretu, komunikativni i veseli. Lako se prilagođavaju različitim situacijama u kojima se nađu. Odlično se izražavaju, natprosečno su inteligentni i imaju smisao za humor. Zainteresovani su za sve, pa čak mogu rade i dva posla istovremeno. Njihova mana je nestalnost. Obično izgledaju kao deca, a mladalački izgled zadržavaju čak i u starijim godinama. Kada je u pitanju privatni život, važan im je intelektualni nivo veze. Njihova boja je Ijubičasta, a njihova životinja je pčela.

Glog (Crataegus) je jedno od najfascinantnijih stabala u našoj I svetskoj tradiciji, poznato po svojoj čvrstini, magijskim svojstvima I lekovitosti.Evo nekoliko najzanimljivijih činjenica 0 glogu:

• Mitologija i narodna verovanjaZaštitnik od demona: U srpskoj narodnoj mitologiji, glog je najpoznatiji kao glavno oružje protiv vampira i zlih sila. Verovalo se da se demoni I bolesti plaše ovog drveta, pa su se grančice gloga često kačile iznad vrata ili ušivale u odeću dece kao amajlije. Sveto i “senovito” drvo: Negde se naziva svetim drvetom, a postoji i stara zakletva „gloga mi”. Istovremeno se smatra i  „senovitim” – verovalo se da na njemu borave demoni kojima treba prinositi žrtve kako ne bi poslali bolest. Kosmički značaj: Prema jednom narodnom predanju, cela Zemlja stoji na granama ogromnog gloga koji neprestano glođe jedan veliki crni pas. Kada pas skoro preglođe drvo I pokuša da ga slomi, nastaje zemljotres, ali ga Sveti Petar tada prekrsti štapom I glog ponovo ojača. Vilinsko drvo kod Kelta: U keltskoj tradiciji, usamljeni glog na brdu smatrao se portalom u svet vila. Verovalo se da je nesreća poseći ovo drvo jer bi to naljutilo njegove nevidljive čuvare.
• “Hrana za srce” Glog je u medicini I botanici sinonim za snagu (latinski naziv Crataegus potiče od grčke reči kratos – snaga). Lekovita svojstva: Poznat je kao najbolji prirodni lek za srce. Pomaže kod aritmije, visokog krvnog pritiska i jača srčani mišić. Zanimljiv ukus plodova: Plodovi gloga [gloginje] sazrevaju u septembru I tada su često brašnjavi I kiselkasti, ali nakon prvih mrazeva postaju znatno ukusniji I slađi.
• Biološke zanimljivosti. Dugovečnost: Iako najčešće raste kao grm ili niže drvo do 5-10 metara, glog može biti izuzetno dugovečan i doživeti i do 500 godina. Izuzetna tvrdoća: Njegovo drvo je neverovatno tvrdo, žilavo i teško za obradu, zbog čega se nekada koristilo za izradu alatki koje zahtevaju veliku izdržljivost. Trnje kao zaštita: Grane su prekrivene oštrim trnjem koje može biti dugo i do 1,5 cm, što ga čini idealnim za prirodne “žive ograde” koje štite posede. Želite li da saznate više o tome kako se priprema čaj od gloga ili vas zanimaju specifični običaji vezani za praznik Cveti. GLOG (Crataegus monogyna L.] – Institut “Dr Josif Pančić” Moć bilja.

Hrast (10.6. – 7.7.)

Za Kelte hrast je bio simbol istine. Ovo drvo je predstavljalo izazove za čoveka koji kroz njega dopire do svog pravog izvora, svoje suštine. Kelti su od hrasta pravili ulazna vrata u kuću, verujući da ih to štiti od mogućnosti ulaska zlih duhova u kuću. Na stepenice kuće su postavljali žir, verujući da ih to štiti od udara groma. Ljudi rođeni u periodu hrasta su obično odgovorni, ozbiljni i mirni. Znaju kako da se nose sa životom, posebno cene istinu pa je jedna od njihovih glavnih karakteristika nepopravljiva iskrenost, koliko god ih to koštalo. Njihova boja je crna, a njihova životinja je beli konj. Hrast, koji se često naziva „car drveća“, nosi bogatu simboliku i krije fascinantne prirodne karakteristike. Evo najzanimljivijih činjenica o ovom drvetu:

• Dugovečnost bez premca: Hrast može živeti stotinama godina, a pojedini primerci, poput onih u dobrim uslovima, dostižu starost i do 1500 godina. Postoji izreka da hrast raste 300 godina, živi 300, i isto toliko umire.
• Magnet za gromove: Zbog svoje visine i strukture drveta, hrast privlači munje češće nego ostala stabla. To je razlog zašto su ga stari narodi posvećivali bogovima gromovnicima poput Zevsa, Jupitera i slovenskog Peruna.
• Sveto drvo (Zapis): Kod nas je hrast duboko ukorenjen u tradiciji kao „zapis“ – stablo u koje je urezan krst i koje se smatra svetinjom. Veruje se da se takvo drvo ne sme seći niti oštetiti jer to donosi nesreću. Izuzetna snaga i kvalitet: Drvo hrasta je toliko tvrdo i otporno da se vekovima koristilo za gradnju brodova, dvoraca i luksuznog nameštaja. Čak i reč za snagu u latinskom jeziku (robur) potiče od latinskog naziva za hrast lužnjak. Vinogradarska tajna: Vrhunska vina odležavaju isključivo u hrastovim buradima jer drvo oslobađa specifične materije koje vinu daju note vanile i nugata. Plod kao hrana i lek: Iako ga danas povezujemo sa životinjama poput veverica i divljih svinja, žir je u kriznim vremenima služio kao Ijudska hrana, dok se kora hrasta koristi u narodnoj medicini za smirivanje upala i krvarenja.

Zelenika (8.7. – 4.8.)

Božikovina je drvo koje simbolizuje snagu, i korišćeno je za njeno uzgajanje. Kelti su je sadili blizu kuća kako bi ih zaštitili od zla. Zimi su njene grane unošene u kuću, verujući da se tu kriju vilenjaci. Ljudi rođeni u vreme božikovine su prilično organizovani Ijudi. Teže visokim standardima i mogu biti zaštitnički nastrojeni. U ličnim odnosima mnogo traže, ali su spremni i mnogo da daju. Nema ništa prosečno kod njih. Imaju razvijen smisao za logiku i poslovanje, i dobri su i zabavni kao prijatelji. Ako se vežu, to obično traje. Njihova boja je tamnosiva, a životinja je mačka.

Zelenika, poznatija kao božikovina (Ilex aquifolium), jedna je od najfascinantnijih zimzelenih vrsta naših krajeva, poznata po svojoj dugovečnosti i bogatoj simbolici. Evo ključnih zanimljivosti o ovom drvetu:

• Prirodna odbrana i “inteligentni” listovi. Trnovita zaštita: Listovi zelenike su kožasti i trnoviti kako bi se zaštitili od biljojeda. Visinska razlika: Zanimljivo je da listovi na višim granama, koje životinje ne mogu da dohvate, često gube trnje i postaju potpuno glatki.
• Narodna verovanja i magijska moć. Zaštita od uroka: Stari Rimljani su verovali da grančica božikovine štiti od uroka, čarolija i udara groma. Čuvar doma: U nekim evropskim tradicijama smatralo se da unošenje zelenike u kuću donosi sreću; dok je njeno sečenje donosilo nesreću. Veza sa svecima: Prema srpskim predanjima, o ovoj “magičnoj biljci” brinuo je Sveti Petar. Najpoznatiji primerak zelenike u Srbiji nalazi se na istočnom ulazu u manastir Studenicu.
• Hrišćanska simbolika. Zelenika je duboko utkana u božićne obićaje širom sveta. Trnova kruna: Bodljikavi listovi simbolizuju krunu od trnja koju je Isus nosio. Kapi krvi: Jarkocrvene bobice predstavljaju kapi njegove krvi. Većni život: Pošto je zimzelena, ona je simbol besmrtnosti i vaskrsenja.
• Biološke specifičnosti. Dugovećnost: Ovo drvo raste veoma sporo, ali može doživeti starost od nekoliko stotina godina. Otrovnost: Iako ptice obožavaju njene bobice zimi, one su otrovne za Ijude. Muška i ženska stabla: Zelenika je dvodoma biljka, što znači da postoje muška i ženska stabla. Samo ženska stabla daju prepoznatljive crvene bobice.
• Upotreba I zaštita. Čvrsto drvo: Njeno drvo je izuzetno tvrdo i nekada se koristilo za izradu drški za alate, zupčanike, pa čak I gajdi. Zaštićena vrsta: Zbog preteranog sečenja za božićne ukrase, zelenika je danas na mnogim mestima (ukljućujući delove Balkana) zaštićena i njeno ćupanje u prirodi je zabranjeno.

Leska (5.8. – 1.9.)

Irska verovanja kažu da se u leski krije vila koja obožava poeziju. Ova muza je inspirisala Kelte da veruju da konzumiranje lešnika pojačava maštu, potpomaže intuitivne sposobnosti i mudrost. Ako bi neko posekao drvo leske, bio bi kažnjen smrću. Ljudi rođeni tokom sezone leske su pronicljiviji od drugih, imaju odličan dar zapažanja, razvijen intelekt i odlični su govornici sposobni za razne analize i diskusije. Pravi su perfekcionisti i znaju kako da spoje umetničko i praktično. Na prvi pogled mogu delovati rezervisano, ali to je samo dok ne osete tlo, jer su po prirodi oprezni. Takođe im je potrebno vreme da detaljno upoznaju voljenu osobu, ali kada se vežu, to može potrajati. Njihova boja je smeđa, a životinja im je vrana.

Leska (lat. Corylus) je fascinantno drvo koje vekovima zauzima posebno mesto u mitologiji, narodnim verovanjima i poljoprivredi. Evo najzanimljivijih činjenica o leski:

• Zimski cvet: Za razliku od većine voćaka koje cvetaju u proleće, leska cveta zimi, od decembra do marta. Muški cvetovi su u obliku dugih resa, dok su ženski sitni i jedva vidljivi sa jarko crvenim tučkovima.
• Simbol mudrosti i magije: U keltskoj i slovenskoj tradiciji, leska se smatra „drvetom znanja“. Verovalo se da plodovi kriju mudrost, a ko ih pojede, stiče dar predviđanja. Prema sajtu Čačkalica, bogovi poput Velesa (kod Slovena) i Hermesa (kod Grka) usko su povezani sa ovim drvetom. Zaštitnik od groma i zmija: Naši preci su verovali da leska štiti od groma i da je najsigumija odbrana od zmija. Zbog toga su pastiri često pravili štapove upravo od leskovog drveta. Dugovečnost: Leska može da živi i do 100 godina, a plodove donosi između 50 i 80 godina. Pun rod obično dostiže tek u sedmoj ili osmoj godini života. Poreklo imena: Naučni naziv Corylus potiče od grčke reči korys, što znači ,,šlem“ jer čaška ploda podseća na kacigu koja prekriva lešnik. Istorija stara 7.000 godina: Jedno od najranijih pominjanja leske pronađeno je u kineskom rukopisu iz 5000. godine pre nove ere. U Evropi se raširila nakon poslednjeg ledenog doba, pre oko 10.000 godina. Lekovita kora i list: Pored ploda, u narodnoj medicini se koriste kora i listovi leske jer su bogati taninima i pomažu kod problema sa venama i kapilarima

Vinova Loza (2.9. – 29.9.)

Vinova loza se povezuje sa trudom, ali i sa uživanjem, pa su Ijudi rođeni u ovom period  senzualni, a često i lepi. Imaju urodenu eleganciju i osećaj za harmoniju. Pravi su esteti i ponašaju se kao takvi – uvek su Ijubazni i nasmejani. Veoma im je važno da imaju uravnotežen emotivni život i sposobni su da stvore pravu harmoniju oko sebe. Veoma su talentovani u međuljudskim odnosima i često završavaju brakom. Medutim, zbog svoje urodene privlačnosti i otvorenosti prema drugim Ijudima, njihove veze mogu i da se završe, najčešće zbog neke druge nove veze. Osetljivi su i imaju osećaj za takt i diplomatiju. Sve boje, prikazane kao jarke boje, pripadaju im, a njihova životinja je beli labud.

Vinova loza je jedna od najstarijih uzgajanih kultura na svetu, sa istorijom koja seže preko 8.000 godina unazad.

Evo najinteresantnijih činjenica o ovoj plemenitoj biljci:

• Najstarija loza na svetu: U Mariboru, Slovenija, raste “Stara trta”, najstarija vinova loza na svetu, koja uprkos starosti od preko 400 godina i dalje rađa oko 50 kg grožda godišnje.
• Magareća zasluga: Prema legendi, otkriće da orezivanje poboljšava kvalitet grožda dugujemo magarcu koji je u 4. veku obrstio deo vinograda biskupa Martina od Tursa. Loza je na tom mestu sledeće godine dala znatno bolji rod.
• Neverovatna raznolikost: Postoji preko 10.000 različitih sorti vinove loze širom sveta, mada se samo mali broj njih koristi u komercijalne svrhe.
• Vino umesto vode: U prošlosti su Ijudi pili vino umesto vode jer voda često nije bila čista. Fermentacija je ubijala izazivače bolesti poput tifusa i kolere.
• Ekstremni vinogradi: Najviši vinograd na svetu nalazi se na Tibetu, na visini od preko 3.500 metara nadmorske visine.
• Lekovitost: Svaki deo loze je koristan. Listovi su bogati vitaminima A i K i koriste se za lečenje reume i venskih oboljenja, dok se sok iz sveže obrezane loze u narodnoj medicini koristi za jačanje očiju.
• Loza u Srbiji: Rimski car Prob je u 3. veku prvi zasadio “kulturnu” lozu na Fruškoj gori i u okolini Smedereva (Zlatno brdo), čime je postavio temelje vinogradarstva u našim krajevima.

Bršljan (30.9. – 27.10.)

Kelti su posebno cenili žilav bršljan jer je mogao da opstane u svim mogućim uslovima. Verovali su da ova biljka štiti devojke od neplodnosti, pa su je mnoge mlade keltske žene „nosile“. Penjanje bršljana po drugom drveću podseća na rast Ijudskog duha. Ljudi rođeni u ovom periodu imaju povećanu sposobnost samoobnavljanja i gotovo uvek se uzdižu iz pepela. Jake su volje, otporni i poput biljke – žilavi. Mogu biti veoma zaljubljeni i strastveni, ali imaju dosledan karakter.

Bršljan (Hedera helix) je fascinantna biljka koja prati čovečanstvo hiljadama godina, noseći sa sobom bogatu simboliku i neverovatne prirodne sposobnosti.

Evo najzanimljivijih činjenica o bršljanu:

• Zabluda o parazitizmu: lako se penje uz drveće, bršljan nije parazit. On ima sopstveni korenov sistem u zemlji, a stablo koristi samo kao fizički oslonac. Nedavne studije čak sugerišu da on ne uništava zidove zgrada, već ih štiti od ekstremnih temperatura i vlage.
• Čistač vazduha: Bršljan je jedan od najboljih prirodnih prečišćivača vazduha. Istraživanja su pokazala da može ukloniti do 94% čestica fekalnog porekla i oko 78% buđi iz zatvorenog prostora u roku od samo 12 sati.

• Simbolika i mitologija:
  • U starom Rimu verovalo se da venac od bršljana sprečava pijanstvo, zbog čega ga je često nosio bog vina Bahus.
  • Zbog svoje osobine da ostaje zelen I kada se drvo za koje se drži osuši, postao je simbol besmrtnosti I vernosti.
  • U prošlosti su ga sveštenici često poklanjali mladencima kao simbol neraskidive ljubavi.
  • Dugovečnost: lako kruže legende da može živeti hiljadu godina, naučno potvrđeni primerci dostižu starost od oko 500 godina. Lekovitost protiv kašlja: Bršljan se široko koristi u farmaciji. Njegovi sastojci (saponini) pomažu u opuštanju disajnih puteva i olakšavaju iskašljavanje, zbog čega je čest sastojak sirupa za kašalj.
  • Skrivena opasnost: Uprkos lekovitosti, cela biljka je gorka i otrovna, a posebno njene crne bobice. Kontakt sa biljkom kod osetljivih osoba može izazvati dermatitis.
  • Pčelinja paša: Bršljan cveta kasno u jesen (septembar-oktobar), kada većina drugih biljaka precveta, što ga čini dragocenim izvorom hrane za pčele pred zimu

Trska (28.10. – 24.11.)

Trska je fleksibilna i prilagodljiva, a Ijudi rodeni u ovom znaku imaju dar zapažanja i otkrivanja tajni. Oni su istrazivaci, novinari, psiholozi – Ijudi koji uvek žele da saznaju istinu. Ponekad mogu biti previše radoznali ili nametljivi. U ljubavi su lojalni, ali zahtevaju iskrenost. Njihova boja je tamnozelena, a njihova životinja je zmija.

Trska (Phragmites communis) je jedna od najrasprostranjenijih i najkorisnijih biljaka na planeti, poznata kao „vladarica močvarnih obala“.

Evo nekoliko najzanimljivijih činjenica o ovoj biljci:

• Neverovatna visina: iako izgleda kao obična trava, trska može da naraste i do 6 metara u visinu. Stabljike su joj šuplje, ali izuzetno čvrste i elastične.
• Prirodni prečišćivač: Trska ima sposobnost da filtrira zagađenu vodu. Njeno korenje apsorbuje teške metale i toksine, zbog čega se često koristi u veštačkim močvarama za prečišćavanje otpadnih voda.
• „Žive” kuće: Od davnina se koristi u građevinarstvu. Trska je vrhunski prirodni izolator koji leti hladi, a zimi greje. Krovovi od trske mogu trajati i do 50 godina, a veoma su traženi na zapadnom tržištu, uključujući i trsku iz Srbije.
• Ekosistem u malom: Tršćaci su ključna staništa za biodiverzitet. U njima se gnezde brojne ptice, sklanjaju korisni insekti, a u plićacima među trskom se mreste ribe.
• Višestruka primena: Osim za izolaciju i pokrivanje kuća, trska se koristi za proizvodnju biogasa, prostirki, ograda, pa čak i muzičkih instrumenata (poput frule). Različite vrste: Postoji više biljaka koje nazivamo „trskom“. Na primer, šećerna trska se koristi za proizvodnju šećera, dok se rogos (ševar) često meša sa običnom trskom zbog sličnog staništa, iako prepoznatljivo izgleda zbog svojih „plišanih“ braon klipova

Zova (25.11. – 23.12)

Glavna karakteristika zove je da se njegovi članovi razvijaju i uče tokom celog života. Često su nemirni i hiperaktivni, što ih ometa u životu. U mladosti troše energiju na prazne stvari i Ijude, ali kasnije uče i okreću se duhovnoj strani života. Otvoreni su u Ijubavi, ali im je teško da se potpuno predaju.

Zova (Sambucus nigra) je jedna od najstarijih i najsvestranijih biljaka u našem podneblju, a evo nekoliko najzanimljivijih činjenica o njoj:

• Antička medicina: Slavni Hipokrat, poznat kao “otac medicine”, nazivao je zovu svojom “medicinskom škrinjom” zbog njene sposobnosti da leči širok spektar bolesti. Mitologija i verovanja: U srpskom narodu zova se smatrala demonskim drvetom na kojem borave vile. Verovalo se da onog ko je poseče ili ošteti čeka kazna, dok onome ko je čuva sve ide od ruke.
• Čuvar od zlih duhova: U mnogim kulturama zova se sadila pored kuće kao zaštita od zlih sila, a verovalo se I da štiti od udara groma. Svirala I narodno predanje: Prema legendi o caru Trojanu, istina o njegovim “kozjim ušima” otkrivena je upravo uz pomoć svirale napravljene od zovinog pruća.
• Oprez sa listovima: Iako su cvet i plod lekoviti, listovi zove su zapravo otrovni i nisu jestivi, kao ni zeleni, nezreli plodovi.
• Svevremenska biljka: Dokazi o upotrebi zove pronađeni su u arheološkim nalazištima koja datiraju još iz kamenog i bronzanog doba.
• Gastronomska primena: Pored poznatog sirupa, od crnih bobica se prave džemovi, vino, pa čak i rakija, dok se cvetovi u nekim krajevima pohuju kao delikates.